Бомбардовањем града Београда 28. јула 1914. године почела је једна од највећих светских катастрофа. Рат се великом брзином проширио по целој територији Србије. У периоду од 12. до 14. августа 1914. године бомбардован је и град Шабац. Пљачкање, хапшење, масакр и бројне људске жртве извршене су од стране Друге аустријске армије. Казнена експедиција на Шабац била је последица аустријских губитака током Церске битке. Војници су упадали у куће, батинали и хапсили цивилно становништво, затим су их затварали у подруме, полицијску станицу, биоскопску салу Малог Париза, остављајући их да ишчекују милост непријатеља или сопствену смрт.
Догађај који је завио град Шабац у црно одиграо се у Саборној цркви. Три дана, људи и деца, без воде и хране, провели су затворени у Храму Светих апостола Петра и Павла. Трећег дана, за многе већ касно, стигла је вода, а са њом и коначна одлука – један део талаца је пуштен, део је одведен у интернацију, а остали су стрељани. Дана, 18. августа, аустријска војска је преживеле из цркве одвела на реку Саву са циљем да буду транспортовани у логор Арад у Румунији. Другу групу људи су стрељали у дворишту цркве и закопали их у јаму. То је била прва масовна гробница у Великом рату. Црква је била тешко оштећена, потпуно је срушен кров, док је иконостас у доњој зони избоден бајонетима. Посебно је трагично силовање жена у самом храму.
О зверствима која су почињена над становништвом, најпрецизније податке је оставио др Арчибалд Рајс у књизи „Шта сам видео и проживео у великим данима“, објављеној у Лондону 1915. године.
„Убеђен сам да је број силованих жена и младих девојака веома велики, а судећи по ономе што сам приликом истраге видео, мислим да не грешим у констатацији да су у многим окупираним селима готово све жене, од најмлађих до најстаријих, силоване… Из хотела Европа одвођене су у хотел Казино, а потом у цркву, где је било много људи. У цркви, иза олтара, официри су силовали девојке. За време бомбардовања, жене су као живо месо избацивали на улицу како би могли да их погоде“, наводи Рајс.
Материјална штета коју је град претрпео износила је, према процени, 200 милиона тадашњих динара. Уништене су зграде касарне, царинарница, зграда општине, судска зграда, део гимназије, црква…
,,Шабац је био богат и важан град, метропола најбогатије области у Србији, Мачве, и средиште велике трговине воћем, вуном и свилом. Имао је 2.500 кућа. Неке су уништили топови; двоструко толико било је намерно спаљено, а у све је било проваљено и опљачкане су. Човек је могао километрима да хода – свака је кућа била похарана. Освајачи су узели платна од лана, слике, дечје играчке и намештај – а оно што је било превише тешко и незграпно да би се понело, они су уништили секирама. Своје коње су сместили у спаваћим собама отмених кућа. У приватним библиотекама све су књиге биле разбацане по поду у прљавштини, пажљиво покидане из својих корица. Нису овако поступили само са неким кућама – већ са сваком кућом! Било је ужасно ово видети“, навео је Џон Рид, амерички дописник из Србије. Приликом повлачења 1918. године, непријатељи су срушили и гвоздени мост на реци Камичак.
Ипак, једина ненадокнадива штета биле су људске жртве. Становништво града је преполовљено. Предратни број од 14.000 смањен је на 7.000 људи. Српска војска је 24. августа протерала непријатеље преко реке, али је гранатирање града настављено. Поновне борбе у којима је град разрушен, вођене су крајем 1914. године, као и крајем 1915. године. Коначно ослобођење града Шапца од непријатељске окупације догодило се 2. новембра 1918. године.
После свог великог страдања Шабац је назван, као пандан славном француском граду, „Српски Верден“. За ратне заслуге и голготу коју је преживео, град је одликован – француским Ратним крстом са палмином гранчицом 1920, чехословачим Ратним крстом 1925. и Карађорђевом звездом са мачевима 4. реда 1934. године. Испред цркве подигнут је споменик Шапчанима изгинулим у ратовима од 1912. до 1918. године.
На Тргу шабачких жртава у току је изложба ,,Када бисте видели Шабац, не бисте опростили“.
Поставка је приређена управо поводом обележавања Дана ослобођења града Шапца у Великом рату. Реализована је под покровитељством града Шапца, а на основу грађе коју у својим фондовима поседују Међуопштински историјски архив у Шапцу, Библиотека шабачка и Народни музеј Шабац.
Кристина Милосављевић, наставница историје