Дводневна екскурзија седмог и осмог разреда реализована је 24. и 25. октобра. Рута: Змињак – Петловача – пут долине Ресаве – Ниш – Медијана – пут за Крушевац – Врњачка Бања – манастир Жича – путни правац Краљево – Чачак – Ужице – Шабац – Петловача – Змињак.
На екскурзију се кренуло у седам часова из Змињака и потом се у 7.15 часова стигло и по ученике у Петловачу. Током пута водич нас је упознао са местима и знаменитостима које ћемо посетити.
На нашем дводневном путовању прво смо посетили манастир Манасију или Ресаву, који је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи“. Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића, који је почео да га гради 1407. године, а завршио једанаест година касније.
Манастирска црква је посвећена Светој Тројици, а освештана је о празнику Светог духа. Цео комплекс је опасан великим зидовима који су служили за одбрану. Манастирски комплекс представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Потом смо се упутили ка Ресавској пећини. Ресавска пећина је заштићени споменик природе и сврстава се у заштићено подручје прве категорије (природна добра националног значаја). Ресавска пећина је једна од најзначајнијих туристичких пећина у Србији. Налази се у источној Србији, Горњој Ресави, Дивљаковачког поља, испод венца Бабине главе, а припада територији општине Деспотовац, атар села Јеловац.
Сви делови пећине, осим Улазне дворане, богати су кристалном калцитном орнаментиком. Заступљене су скоро све врсте пећинских украса китњастих форми од масивних стубова сталагмита и сталактита до малих кадица са перлама на пећинском дну. Поједине групе сталагмита или колонаде добиле су посебно име попут „Кошнице“, „Деда и баба“, „Породица Тарана“ и др.
Током пута правили смо паузе за одмор. Наше следеће одредиште било је Ниш. У Ниш смо стигли у вечерњим сатима. Прво смо посетили Нишку тврђаву. Нишка тврђава је градско утврђење у центру Ниша на десној обали Нишаве, које има континуитет од око два миленијума константног постојања о чему сведоче многобројни археолошки налази. Потом смо се прошетали градом и посетили споменик Стевану Сремцу, српском писцу реалистичких романа и његовом пријатељу Калчи који је уједно и лик из његовог романа Ивкова слава. То је бронзана скулптура која приказује писца, његовог пријатеља ловца Калчу и пса Чапу. Након шетње градом упутили смо се ка хотелу Hotel Crystal Ice, где смо вечерали и преноћили.
Други дан смо наставили наше путовање и посетили смо Ћеле-кулу. Ћеле-кула (Кула лобања) споменик је из Првог српског устанка који је у знак одмазде тадашња турска власт у Србији изградила од лобања, погинулих српских ратника, предвођених Стеваном Синђелићем, у бици на Чегру. Налази се на 4 km од центра Ниша, на путу ка Нишкој Бањи. Сврстана је у споменике културе од изузетног значаја за Републику Србију и данас представља музејски објекат.
Потом смо се упутили ка Медијани. Медијана, римска Медијана данас је археолошки парк у источном делу Ниша, на пола пута за Нишку Бању, у време владавине цара Константина Великог, римско насеље или комплекс летњих резиденција типа урбаних вила и велико пољопривредно газдинство, отвореног типа, покрај пута, који је од Наиса водио ка истоку, према Сердици и даље према Константинополису.
Потом смо наставили путовање ка Крушевцу и Лазаревом граду. Град кнеза Лазара је утврда у Крушевцу, некадашњој престоници кнеза Лазара. У склопу града се налази и кнежева дворска црква, тзв. Лазарица. Данас је од града остало врло мало рушевина. Потом смо посетили споменик кнегињи Милици и косовским јунацима. Споменик косовским јунацима у Крушевцу је најпознатије вајарско дело Ђорђа Јовановића о Косовском боју је споменик косовским јунацима на Тргу косовских јунака у Крушевцу.
Наставили смо пут ка Врњачкој бањи. У Врњачкој бањи смо ручали у хотелу Бреза. Након ручка смо се шетали бањом, посетили смо мост љубави и слободно време искористили за куповину сувенира.
Током шетње посетили смо и статуу Драгана Николића, великана српског глумишта која се налази у парку испред јужног улаза зграде Термоминералног купатила, надомак извора Топла вода.
Наше дводневно путовање се завршило посетом манастиру Жичи. Жича је српски средњовековни манастир из прве половине 13. века, који се налази у близини Краљева и припада Епархији жичкој Српске православне цркве. Подигао ју је први краљ Србије из династије Немањића, Стефан Немањић. Изузетно значајну улогу у подизању манастира имао је и његов брат, Свети Сава. Након стицања црквене самосталности 1219. године, у Жичи је смештено седиште аутокефалне српске архиепископије.
Након посете манастиру Жичи кренули смо на пут ка Петловачи и Змињаку. Током путовања владала је весела атмосфера међу ученицима и наставницима. Време је било пријатно. Ексурзија је била изузетно садржајна и богатог образовног карактера.
Одељењске старешине:
Маријана Гаврић 7-1
Милица Обрадовић 7-2
Урош Ђурђевић 8-1
Кристина Милосављевић Гајић 8-2