Обогаћен једносменски рад се одржава у петом разреду петком шести час, а седмом разреду понедељком, седми час. У септембру смо се и у једном и у другом разреду договарали о начину рада. Одабрали смо филмове које ћемо одгледати, и о којима ћемо говорити са више аспеката, као и то да ћемо се упознавати са основним
елементима филмске уметности.

У октобру, у петом разреду смо два часа гледали домаћи филм Неке птице никад не полете (1997). Филм нас је подстакао на разговор о породици, значају исте, одржавању добрих односа и по цену да родитељи не живе
заједно, као и успостављању добрих односа тамо где су они запостављени. (Веснин деда-мајка Веснина). Филм је квалитетан из више углова; на неком од наредних октобарских часова причали смо о тајнама природе, значају не само здраве исхране већ и здравих навика. Говорили смо о сценама које су на њих оставиле најјачи утисак, подстицала сам их да развијају критичке ставове и да аргументују своја мишљења.

У седмом разреду у октобру, погледали смо афричку бајку, анимирани филм Кумба, о важности поштовања и слављења себе.

Како је реч о зебри која је рођена са половином пруга по телу, њеном путу обележеном осудама и одбацивањем, деца су схватила, јер смо након одгледаног филма дуго причали о различитостима, и предностима тога.

Осим што истиче важност толеранције, Кумба слави различитост и децу учи како на различитостима почива занимљивост света.

Ученици су радо говорили о томе по чему се они разликују од других, колико их то омета, а колико им помаже у односима са другима. Ко их најбоље разуме? Опет се враћамо породици, као основном постулату за сваку емоцију уткану у детету.

У току новембра и децембра ученици петог разреда су гледали филм Коњ звани Олуја. Испоставило се, на основу прошлогодишњег искуства, да ученици радо гледају и игране и анимиране филмове о животињама.
Негујемо емпатију према свим живим бићима, учимо од природе и животиња. Правимо паузе у гледању, коментаришемо ситуације у којима сујетни и озлојеђени ометају друге, како се долази увек до истине и
верујемо да добро увек побеђује.

У децембру су имали прилику да бирају себи пара и заједно одглуме неку ситуацију из филма. Гестикулација и микима, рад на увођењу у елементе глуме.

Прво питање које сам седмацима поставила је: Ко сам ја? одговарали би, свако за себе, на једно наизглед једноставно питање: „Ко сам ја?“. Ја бих им објаснила да је то најважније питање које постоји у уметности, а
посебно у глуми, питање које је истовремено и исповедно, које их одређује као личности, и које ће им се непрекидно постављати. Тражила сам од ученика да се представе, да кажу своје име и презиме, место рођења и
живљења, и коју школу завршавају, шта даље планирају – али да то кажу на два начина: озбиљно, као пред озбиљним скупом људи, и вицкасто онако како се представљају у друштву (с надимком, итд.).

„И у те две маске, у тој достојанственој, озбиљној масци и тој играчкој, зезаторској масци, сва је суштина и тајна и човека и глуме.“

Даље, у новембру сам се са седмацима бавила искључиво глумом, и то кроз игру. Инсистирала сам на вашару, циркусу као нечему што ослобађа глумачко артистичко биће. Ученицима је нарочито био занимљив рад на
бајци, при чему је задатак био да на основу познатих бајки, по слободном избору, направе причу, ликове, односе, и да то интерпретирају.

Дакле часови Наше мале позорнице се нису, попут редовне наставе, темељили на дисциплини, већ на хаосу. Хаос смеха, игара, буђења спонтаности (које им умногоме изостаје).

На једном од часова су покушавали да изведу емоцију: туге, плач, срећа, смех.

У децембру смо се опуштали уз анимирани филм Краљ лавова. Опет је реч о радо гледаном филму. Говоримо о породичним односима, смицалицама, одбачености, и како се изборити са свим тим недаћама.

Наставник српског језика и књижевности
Драгана Јоцић