У јануару и фебруару смо кроз сет радионица на тему изградње идентитета („Игром до себе“, ,,Шта код себе волим“, ,,Приватно и јавно Ја“, “Аутопортрет“, “Наша лична карта“) упознали боље и себе и своје другаре. Према теорији психосоцијалног развоја Ерика Ериксона, идентитет се формира од рођења до смрти, с тим да је најинтензивнија фаза за обликовање идентитета пета фаза, у периоду од 12. до 18. године живота, што се поклапа са школским и средњошколским узрастом. Током овог месеца на часовима ОЈР смо имали низ активности захваљујући којима ученици могу лакше пребродити ову развојну кризу и из ње изаћи са позитивним исходом. Кроз радионице које смо имали ученици су могли да посредно и непосредно упознају сами себе, спознају своје слабости и снаге, али једнако тако упознају и друге своје вршњаке из одељења. Садржај радионица је био прилагођен узрасту ученика.

У марту смо кроз радионице „Коцка осећања“, “Како скривам емоције“, “Да имам моћ“ и „Зашто неће са мном да се друже?“ учили о емоционалном реаговању, али и о ситуацијама у којима се јављају поједине емоције. За емоционално описмењавање је важно да су деца свесна у којим ситуацијама и под којим условима они доживљавају поједине емоције, како би разумела емоционално реаговање других.

На крају смо закључили да су емоције неизоставни део људског постојања. Оне су природне, еволуционо условљене реакције на одређене надражаје и нормално ја да су стално присутне а да су одређене емоције везане за одређене ситуације. Међутим у нашој култури се често налазимо у ситуацији да смо присиљени да прикривамо или потискујемо наша осећања. Колико пута нам се догодило кад кажемо: „Страх ме је ….”, да добијемо одговор: „Нема те чега бити страх…Па ниси мало дете да се бојиш…” или кад смо тужни и/или плачемо: „Немој плакати биће све у реду… Немој бити тужан…” , или кад смо љути: „То је ружно….”. Па чак и кад неко показује радост, можемо чути коментаре попут: „Баш је неозбиљан… Претерује”. Као да влада мишљење да је боље да немамо емоција, да их не показујемо, а кад их показујемо да то бар не буде јаког интензитета или не јавно. Дугорочно потискивање емоција, поготову оних које сврставамо у групу „негативних, непријатних” може довести до различитих психичких и физичких сметњи. Зато је битно да научимо да прихватамо своје емоције, покушамо разумети њихове узроке и како оне делују на друге особе. Наша осећања, мисли физичке реакције и понашање су повезани и чине један „зачарани круг”.

Овог месеца смо одржали пар радионица за успостављање тимског рада и сарадње у групи. Кроз наведне активности у радионицама ученици су стекли знања о томе како се сарађује у групи, како се треба понашати у групи да би се постигао заједнички циљ, те која је њихова улога у тиму. Све ово је послужило за изградњу групне кохезије и побољшања односа између ученика у одељењу. За радионичарски процес је важно да постоји повезаност чланова групе, односно да постоје позитивни односи између ученика јер се тако ствара сигурна атмосфера за учење. Сарадничко понашање је важно за даљи рад и живот ученика и ван школских активности.

Милица Обрадовић, наставник математике