Ученици петог и шестог разреда провели су један сунчани октобарски дан посећујући лепоте Србије. Дана 19. октобра, нешто мање од педесет ученика, у пратњи четворо одељењских старешина, помоћника директора и водича кренуло је пут Мионице посетивши, најпре, манастир Светих апостола Петра и Павла, у народу познат као Рибница.

Потом смо се упутили ка срцу Шумадије. На брду Опленац у Тополи посетили смо задужбину Краља Петра I Карађорђевића – цркву Светог Ђорђа. Она је, заправо, спомен-црква и маузолеј династије Карађорђевић.

Ђаци су сазнали да је мозаик у њој сачињен од 40 милиона разнобојних стаклених коцкица које имају 15.000 нијанси боја, те да је централни лустер изливен од претопљеног победничког оружја које су српски војници користили у пробоју Солунског фронта 1918. године. Тежак је око три тоне и изливен је у облику круне окренуте наопако у знак жалости због пада Србије под турску власт у средњем веку.

Након обиласка крипте и цркве, отишли смо у музеј-кућу краља Петра I Карађорђевића која се налази у близини. Она је грађена упоредо са подизањем цркве. Њена првобитна намена била је за смештај свештенства које ће водити рачуна о цркви, међутим, како би надгледао градњу, краљ Петар I се уселио у кућу и у њој провео неколико година. Краљ је, по предању, често седео на столици испред куће и у дневнику записивао како се одвијала градња, али и бележио дешавања у Тополи и околини. У овој кући се данас налази музеј у којем се могу видети портрети и фотографије династије Карађорђевића, разни лични предмети који су припадали династији, оригинална документа и разне друге занимљивости.

Следећи наш циљ је био Карађорђев конак, део Карађорђевог града, где смо погледали изложбу личних предмета Вожда и аутентично оружје из Првог српског устанка међу којима је и оригинални ливени Карађорђев топ из 1812. године. Познат је под називом „Абердар” и заузима посебно место у застакљеном трему конака у Тополи. Објављивао је уговореним сигналима важне вести народу, па је тако добио назив по турској речи која значи гласник. Сазнали смо да је Петар Карађорђевић, будући српски краљ и унук Карађорђа Петровића, захтевао да му се круна коју ће носити при ступању на српски престо (1904. године) изради од Карађорђевог топа. Тако је са цеви топа одваљена и претопљена десна ручица.

Посетили смо и Орашац, место од изузетног значаја за историју наше земље. Ово место се сматра колевком модерне српске државе. На Сретење Господње, 1804. године, овде је подигнут Први српски устанак и Ђорђе Петровић Карађорђе изабран је за вођу.

Музеј у Орашцу је отворен у години обележавања 200 годишњице првог српског устанка. Музејска поставка Историјског музеја Србије приказује Србију пред устанак, почетак устанка и збор у Орашцу, Карађорђа Петровића, велике битке устанка, организацију војске, организацију власти у Србији 1804-1813, просвету и школство устаничке Србије и војни слом устанка 1813.

На самом крају пута кренули смо у Аранђеловац који је познат као место у чијој је околини Карађорђе подигао Први српски устанак. Међутим, док је Карађорђе за своју резиденцију изабрао Тополу, династија Обреновић градила је Аранђеловац као своје летовалиште. У време њихове владавине, град је претворен у монденску бању Србије и Југославије 19. века.

У центру аранђеловачког парка, познатог као Буковичка бања, имали смо прилику да видимо Старо здање – летњи дворац династије Обреновић. Овај комплекс парк представља непокретно културно добро наше земље.

У касним вечерњим сатима стигли смо својим домовима испуњени лепим успоменама.