Две роде које су своје гнездо свиле на димњаку котларнице наше школе и ове године најавиле су пролеће. Превалиле су пут дуг хиљадама километара и дошле као подсетник на то да се природа обнавља и да њене законитости важе увек, без обзира на то шта се у људима збива. Старо народно веровање јесте да роде доносе срећу и благостање, а ми желимо да верујемо да ће нам ово пролеће донети управо то.

 „Ништа жив човек не може изгубити што му једно пролеће не би могло повратити, нити може човек трајно несрећан бити док се душа лечи заборавом, а земља обнавља пролећем.“ Иво Андрић

Leave a comment

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *