Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.
Доситеј (Димитрије) Обрадовић, српски просветитељ, писац, преводилац и реформатор образовања, оставио је неизбрисив траг у српској култури 18. века. Као млад, остао је без родитеља, па су га одгајали и школовали рођаци. Желео је да учи о вери и црквеном свету, размишљао о пустињском и самачком животу. Рођаци су га послали у Темишвар да учи занат, међутим, он оставља занат и одлази у манастир Хопово где се замонашио и променио име у Доситеј. Игуман Теодор Милутиновић прихватио је Доситеја, али га је истовремено одвраћао од манастирског живота. Доситеј је, после дугог размишљања, схватио да монашки живот није за њега. Након три године живота у Хопову, напушта манастир и креће на путовање како би учио.
Школски библиотекар и ученици ИО Петловача обележили Доситејеве дане
Био је једна од најзначајнијих личности свог времена, чије су идеје и дело имали дубок утицај на српско друштво и образовање. Живот је посветио унапређењу образовања и културе у Србији. Као просветитељ, залагао се за ширење знања и подстицање интелектуалног развоја међу народом. Његова реформаторска идеја обухватала је оснивање школа, превођење класичних дела, као и подстицање читања и учења међу људима.
Доситеј је био познат по својим књижевним делима, међу којима се истичу „Живот и прикљученија“ и „Писма Харалампију“. Кроз своје радове, Доситеј је промовисао идеје просветитељства, слободе ума и личног развоја. Његова дела су била инспирација многима у борби за образовање и културу. Такође, Доситеј је био први српски министар просвете, организовао је школе, мирио и саветовао устаничке вође и био је Карађорђев лични секретар и саветник. Творац је песме Востани Сербије.
Поред књижевног рада, Доситеј је био активан и у области превођења. Превео је многа класична дела са грчког и латинског језика на српски, чиме је омогућио приступ великим делима античке културе српском народу. Његови преводи су били од великог значаја за културни развој Србије у то време.
Доситеј Обрадовић био је визионар који је својим радом и идејама утицао на развој српске културе и образовања. Његова посвећеност просветитељству и унапређењу друштва остаје трајна инспирација за будуће генерације. Оставио је неизбрисив траг у српској историји и култури, чије вредности и идеје и данас имају важно место у нашем друштву.
На часовима српског језика и књижевности обележени Доситејеви дани у матичној школи 
Оно што је интересантно јесте чињеница да се Доситеј никада није одрекао свог монашког имена. Сахрањен је у мантији, по сопственој жељи, у порти Саборне цркве у Београду.
Памтимо мудре мисли Доситеја Обрадовића:
Научи од мудријег, то ти је велика корист. И научи другог, то ти је велика задужбина.
Учен и разуман човек свагда се учи, свагда зна да и даље мало зна.
Неучен не може да трпи науку јер зна да ће, кад наука дође, сва власт која је на сујеверју основана и утврђена пропасти. Мрак бежи стрмоглаво пред сунцем.
Ко Богу није захвалан на дару постојања, живота и разумности, показује да је свега тога недостојан. Ко ником није захвалан на слаткој љубави и пријатељству, показује да нити кога љуби, нити га ко љуби, а чему такав живот? Хвала Богу, таквих је чудовишта мало.
Грешке ближњих ваља заборављати јер смо сви грешкама подложни, а добро учињено никада. Немој ништа почињати ни предузимати пре него што довољно не расудиш и добро не сазнаш каква ће последица бити. Последица не само овог привременог и кратког живота, већ и вечности. Не реци ништа чега се можеш застидети, не учини ништа због чега се можеш покајати.
Препоручујемо вашој пажњи серијал о Доситеју Обрадовићу: