Дана 24. септембра 2021. године, под покровитељством града Шапца, обележено је сећање на 80. годишњицу Крвавог марша и страдање становника града. Тим поводом, одржан је јавни час путем зум (Zoom Meeting) платформе. Као представници ОШ „Јован Цвијић“ – Змињак, јавном часу присуствовали су ученици седмог разреда ИО Петловача са наставницом историје Кристином Милосављевић. Предавање о Крвавом маршу, догађају који представља једну од најтрагичнијих епизода Другог светског рата у Шапцу, одржао је историчар Дејан Живановић. Циљ овог часа, који је трајао 45 минута, био је да развије код ученика, као и код одраслих, културу сећања на догађаје који су од великог значаја за нашу локалну историју. Ученици су, слушајући ово предавање, стекли знање о историји града Шапца, о животу становништва под окупацијом, о значењу термина „Крвави марш“, као и патњама и страдањима са којима су се мештани града Шапца суочавали за време Другог светског рата.

КРВАВИ МАРШ

Мештани града Шапца, суочени са одмаздама окупаторских снага, напали су Немце 22. септембра 1941. године. Као одговор на замах устаничког покрета, 24. септембра извршена је једна од најбруталнијих мера одмазде, позната као „Крвави марш“. Вермахт је за ову операцију ангажовао 342. пешадијску дивизију, познату под именом „Казнена експедиција“. Због губитака које је претрпела немачка војска, генерал Франц Беме у преподневним сатима 24. септембра, издао је наредбу: „342. дивизија има на препад да покупи у Шапцу све мушкарце између 14 и 70 година и да их пребаци у концентрациони логор који ћемо подићи северно од Саве“. Истог дана, становништво је обавештено о наређењу да се сви мушкарци окупе ради пријављивања окупационим властима, а они који се не пријаве биће погубљени као одметници.

 У акцији Казнене експедиције, у Шапцу је порушено и опљачкано 780 домова, док је убијено око 47 лица.  Највише је страдао Камичак, који је исељен, па запаљен.

Прво одредиште на које је спроведено мушко становништво, било је поље Михајловац, вашариште западно од линије Савски мост – Стари град.  После претреса, колона је кренула преко моста, у правцу Кленка. Након два дана боравка на кленачкој ливади, Шапчанима је наређено да трчећим кораком крену даље. У Хртковцима, селу у коме су већином живели Немци и Хрвати, Шапчани су дочекани са мржњом – поливани су врелом водом, сечени срповима,..

 У Јарку, једна велика пољана била је ограђена бодљикавом жицом са неколико осматрачница на којима су били немачки стражари са митраљезима. Шапчани су били постројени у колоне и усиљеним маршом су спроведени за Јарак. Пут од 23 км, пређен је за четири часа, тако да је скоро цела колона прешла овај пут трчећим кораком. Изнемогле Шапчане, спроводници су на путу до Јарка ликвидирали (процењује се да је убијено око 120 људи). Људи су били мучени глађу, жеђу, батинањем и пуцњевима преко глава. Највећа мука Шапчана била је жеђ. Мештани села Јарка издејствовали су од немачке команде дозволу да доставе затвореницима воде, тако да су велики број људи спасили сигурне смрти.

У Крвавом маршу, према немачкој евиденцији, учествовало је 4.410 људи.
Немци су становнике вратили 30. септембра у Шабац, у нови концентрациони логор који се налазио на Сењаку. 11. октобра 1941. године из логора у Шапцу на Сави изведено је 805 Јевреја и Рома, а 12. и 13. октобра су стрељани.

 На улазу у село Јарак, грађани Шапца подигли су чесму са натписом: „За љубав, за братство, за воду“. У знак сећања на Крвави марш, од 1982. године одржава се традиционални пливачки маратон Шабац-Јарак, под називом „Трка мира“.

Како је истакао градоначелник Шапца, наша дужност као заједнице је да негујемо сећање на прошлост и догађаје који су остали запамћени у колективној свести нашег народа.